Price u stihu

milan — Tue, 24 Mar 2015 11:23:20 +0000

Da probam da i ja ispričam jednu – pa šta bude…

„D R U G A R I C E“

[one-half-first]

Sudbine su ljudske čudne

Asvijet je jako mali

Sastase se dvije žene

Sudbina se s njima sali

Čim se one ugledaše

Prijateljstvo nasta pravo

No im sreću kvari neko

Po imenu – crni đavo

Đe bas mene pronađoše

Da opišem šta je bilo

Ja pisati neumijem

Trebat će mi – sreće kilo

Zakleše se jedna drugoj

Da se lagat nikad neće

I da nikad u životu

Neće slusat – lice treće

Šta god kažu jedna drugoj

Istina će uvek biti

I sve što se njima desi

Jedna drugoj nece kriti

Kad sastanak zakazuju

Radosti im nema veće

Živele su u ljubavi

I vrhuncu svoje sreće

U početku behu srećne

Prijateljstvo nema mana

Te u sreći i radosti

Provedoše – mesec dana

Rešile su jednog dana

Drugarice dobre, prave

Familije svoje hoće

Jedna drugoj da predstave…

Jednog ranog popodneva

Jedna od njih na put kreće

Taj dan nikad u životu

Zaboravit ona neće

Svo jutro se ona sprema

Te napokon ona krenu

Sva radosna i presrećna

Da u pozna , majku njenu

Pa kada se upoznaše

Kafu piju i govore

Svakakvije tema ima

Vode duge razgovore…

Te kada se ispričaše

Krenuti se kući mora

Jednoj od njih sutra dan će

Najtužnija svanut zora

Dva puta su toga dana

Jedna drugoj riječ dale

Da se drugog dana nađu

Kod stanice jedne male

Dođe danak za rastanak

Jedne nema – druga dođe

Ćekala je nevesela

Dok popodne celo prođe

Od tad prođe 2 – 3 dana

Drugaricu duša peče

Pa se reši da je pita

Što je slaga ono veče

,,Iskreno“ ću tebi reći

Bolio me stomak, drugo

Izato te to popodne

Niusam mogla čekat dugo

Poverova ona odmah

Od sreće se izgrliše

Jedna od njih i ne sluti

Tu ljubavi – nema više

Istina je ovo živa

Čuj voljeni čitaoče

Nesta starog ,,prijateljstva“

Te kod druge – mržnja poče

Poče mlađa da govori

Ja dolazit više neću

Šta će meni tvoje društvo

Jasam našla ljubav veću

Svakako si ti starija

Ja muškarce volim mlade

Ja starije odmah teram

Nek se mlađi sa mnom slade

Ja kod kuće dete imam

Udata sam žena mlada

Za čoveka ljubomornog

Zadaje mi mnogo jada

Užasno je ljubomoran

Života mi sa njim nema

On od kuće noću beži

Ali to je druga tema

No te molim da mi sutra

Moja pisma ti doneseš

I sličicu sa venčanja

Da sa sobom ti poneseš

Sve što imaš ti mi vrati

Nemoj da ti šta ostane

Jer će nekad u životu

Da ti budi stare rane

Vrati meni i vlat kose

Što na bluzu same pade

Tako nešto u životu

Prijatelji pravi rade

Užasnu se drugarica

Zar je ovo ona žena

Od njene je drugarice

Ostanula samo – sjena

Te sutradan njoj donese

Sve što joj je ova dala

Pisma pruži – dlan otvori

Kad na njemu – dlaka mala

Kad joj ,,druga“ dlaku viđe

Na njezinoj maloj šaci

Ludački se ta nasmeja

Te na zemlju dlaku baci

Ne prestajuć da se smije

Iz ruke joj pisma uze

Anjezinoj drugarici

Potekoše gorke suze…

Kada pisma ona razvi

I u njima sliku viđe

Sa mržnjom je gledajući

Drugarici svojoj priđe

Urukama pisma drži

Te ih gužva – te ih cepa

Među njima nalazi se

Jedna mala slika lepa

[/one-half-first]

[one-half]

Kad starija ovo viđe

Da sa slikom ova radi

Zaplaka se ko siroče

Što joj živoj srce vadi

Starijoj je sada žao

Što joj mlađa sliku uze

Niz lice joj njeno lepo

Potekoše gorke suze

Sa tugom se ona bori

Užasnuto njeno lice

Pa kroz suze progovori

Sad me slušaj drugarice

Dali imaš dušu ljudsku

Ili srce zmije – kobre

Dal se sećaš da smo nekad

Drugarice bile dobre

Ja ti pomoć svaku nudih

Ko dasam ti sestra bila

I od tebe drugarice

Nikad ništa nisam krila

Dok smo bile drugarice

Falilo ti ništa nije

Ti znaj da je moje srce

I sad isto kao prije

Ove reči dobro pamti

Što posiješ to ćeš brati

Bog će tebi jednog dana

Moje suze da naplati

Ja te nisam naterala

Da drugarstvo meni vraćaš

Tražila ti nisam ništa

Ti mi mržnjom sve to plaćaš

Tisi sama odlučila

Da prijatelj moj ćeš biti

A ja nisam ni slutila

Šta će mene zadesiti

Znam , neće ti biti žao

Što mi srcu stvori ranu

Da me večno ona boli

I po noći, i po danu

Ti voljeti neumiješ

Niti ljudsko srce imaš

A muškarca kada vidiš

U društvo ga rado primaš

Zbog čega se name ljutiš

Ni danas mi nije jasno

Budi čovek – sve mi reci

Zašto kriješ – reci časno

U oči me ti ne gledaš

A mnogo se fina praviš

Misliš da si pobedila

Pa pobedu svoju slaviš

Od mene se sada kriješ

Bežiš kao kukavica

Ti od sada pa zauvek

Nisi moja drugarica

Meni nije bilo teško

Svakog dana biti s tobom

Moje srce plemenito

Ti napravi svojim robom

Nemaš časti nit poštenja

Ti govoriš samo laži

Nemaš ljudskog poverenja

Daj istinu jednom kaži

Ja ni sada ne verujem

Da si mogla takva biti

I zato ću ovog časa

Prestat gorke suze liti

Tebe majka nagovori

Da od mene sada bežiš

Te kada se mi sretnemo

Ti na nene ko pas režiš

Ti pogano srce imaš

S mržnjom gledaš moje suze

Tvoja majka – još je gora

Od mene te ona uze

Zašto sliku pocijepa

A uze mi i vlat kose

Sad parčiće slike tvoje

Po livadi vjetri nose

Znaš li šta su osećanja

LJubav, radost i veselje

Ponos ugled i poštenje

To će biti tvoje želje

Kolika je tvoja mržnja

Moja ljubav još je veća

U životu ti nikada

Nećeš znati šta je sreća

Dali dete svoje voliš

Kako ćeš miu ljubav dati

Tisi mržnjom zadojena

Čovečanstvo što ne pamti

Pa od sada kad me vidiš

Ni blizu mi ne prilazi

Zar voljenom ovom zemljom

Jedna pogan – ko ti – gazi

Eto tako, ja sad idem

I još jedno ja ti velim

Svaku sreću u životu

Od sveg srca tebi želim

Kako tebi i tvojima

Nek vassreća uvek prati

Ja za tebe nekada sam

Bila spremna – život dati.

To joj reče, pa ućuta

I za pozdrav – ruku dade

Iz očiju njenih tužnih

Na ruku joj – suza pade…

Tada mlađa glavu diže

I tvrdijem glasom rece

Ne laprdaj nego idi

Neću ovde čekat veče

Nešće ruku da joj pruži

Testarijoj nruka pade

Te u sebi tad pomisli

Zbogom, zbogom – podli gade…

Moju ruku nešće primit

To je pozdrav – svima znani

Tako0 rade u životu

KUKAVICE I – POGANI……

[/one-half]

Top priče

Price u stihu

Da probam da i ja ispričam jednu – pa šta bude…

„D R U G A R I C E“