Price u stihu
Da probam da i ja ispričam jednu – pa šta bude… „D R U G A R I C E“ [one-half-first] Sudbine su ljudske čudne Asvijet je jako mali Sastase …
Da probam da i ja ispričam jednu – pa šta bude…
„D R U G A R I C E“
[one-half-first]
Sudbine su ljudske čudne
Asvijet je jako mali
Sastase se dvije žene
Sudbina se s njima sali
Čim se one ugledaše
Prijateljstvo nasta pravo
No im sreću kvari neko
Po imenu – crni đavo
Đe bas mene pronađoše
Da opišem šta je bilo
Ja pisati neumijem
Trebat će mi – sreće kilo
Zakleše se jedna drugoj
Da se lagat nikad neće
I da nikad u životu
Neće slusat – lice treće
Šta god kažu jedna drugoj
Istina će uvek biti
I sve što se njima desi
Jedna drugoj nece kriti
Kad sastanak zakazuju
Radosti im nema veće
Živele su u ljubavi
I vrhuncu svoje sreće
U početku behu srećne
Prijateljstvo nema mana
Te u sreći i radosti
Provedoše – mesec dana
Rešile su jednog dana
Drugarice dobre, prave
Familije svoje hoće
Jedna drugoj da predstave…
Jednog ranog popodneva
Jedna od njih na put kreće
Taj dan nikad u životu
Zaboravit ona neće
Svo jutro se ona sprema
Te napokon ona krenu
Sva radosna i presrećna
Da u pozna , majku njenu
Pa kada se upoznaše
Kafu piju i govore
Svakakvije tema ima
Vode duge razgovore…
Te kada se ispričaše
Krenuti se kući mora
Jednoj od njih sutra dan će
Najtužnija svanut zora
Dva puta su toga dana
Jedna drugoj riječ dale
Da se drugog dana nađu
Kod stanice jedne male
Dođe danak za rastanak
Jedne nema – druga dođe
Ćekala je nevesela
Dok popodne celo prođe
Od tad prođe 2 – 3 dana
Drugaricu duša peče
Pa se reši da je pita
Što je slaga ono veče
,,Iskreno“ ću tebi reći
Bolio me stomak, drugo
Izato te to popodne
Niusam mogla čekat dugo
Poverova ona odmah
Od sreće se izgrliše
Jedna od njih i ne sluti
Tu ljubavi – nema više
Istina je ovo živa
Čuj voljeni čitaoče
Nesta starog ,,prijateljstva“
Te kod druge – mržnja poče
Poče mlađa da govori
Ja dolazit više neću
Šta će meni tvoje društvo
Jasam našla ljubav veću
Svakako si ti starija
Ja muškarce volim mlade
Ja starije odmah teram
Nek se mlađi sa mnom slade
Ja kod kuće dete imam
Udata sam žena mlada
Za čoveka ljubomornog
Zadaje mi mnogo jada
Užasno je ljubomoran
Života mi sa njim nema
On od kuće noću beži
Ali to je druga tema
No te molim da mi sutra
Moja pisma ti doneseš
I sličicu sa venčanja
Da sa sobom ti poneseš
Sve što imaš ti mi vrati
Nemoj da ti šta ostane
Jer će nekad u životu
Da ti budi stare rane
Vrati meni i vlat kose
Što na bluzu same pade
Tako nešto u životu
Prijatelji pravi rade
Užasnu se drugarica
Zar je ovo ona žena
Od njene je drugarice
Ostanula samo – sjena
Te sutradan njoj donese
Sve što joj je ova dala
Pisma pruži – dlan otvori
Kad na njemu – dlaka mala
Kad joj ,,druga“ dlaku viđe
Na njezinoj maloj šaci
Ludački se ta nasmeja
Te na zemlju dlaku baci
Ne prestajuć da se smije
Iz ruke joj pisma uze
Anjezinoj drugarici
Potekoše gorke suze…
Kada pisma ona razvi
I u njima sliku viđe
Sa mržnjom je gledajući
Drugarici svojoj priđe
Urukama pisma drži
Te ih gužva – te ih cepa
Među njima nalazi se
Jedna mala slika lepa
[/one-half-first]
[one-half]
Kad starija ovo viđe
Da sa slikom ova radi
Zaplaka se ko siroče
Što joj živoj srce vadi
Starijoj je sada žao
Što joj mlađa sliku uze
Niz lice joj njeno lepo
Potekoše gorke suze
Sa tugom se ona bori
Užasnuto njeno lice
Pa kroz suze progovori
Sad me slušaj drugarice
Dali imaš dušu ljudsku
Ili srce zmije – kobre
Dal se sećaš da smo nekad
Drugarice bile dobre
Ja ti pomoć svaku nudih
Ko dasam ti sestra bila
I od tebe drugarice
Nikad ništa nisam krila
Dok smo bile drugarice
Falilo ti ništa nije
Ti znaj da je moje srce
I sad isto kao prije
Ove reči dobro pamti
Što posiješ to ćeš brati
Bog će tebi jednog dana
Moje suze da naplati
Ja te nisam naterala
Da drugarstvo meni vraćaš
Tražila ti nisam ništa
Ti mi mržnjom sve to plaćaš
Tisi sama odlučila
Da prijatelj moj ćeš biti
A ja nisam ni slutila
Šta će mene zadesiti
Znam , neće ti biti žao
Što mi srcu stvori ranu
Da me večno ona boli
I po noći, i po danu
Ti voljeti neumiješ
Niti ljudsko srce imaš
A muškarca kada vidiš
U društvo ga rado primaš
Zbog čega se name ljutiš
Ni danas mi nije jasno
Budi čovek – sve mi reci
Zašto kriješ – reci časno
U oči me ti ne gledaš
A mnogo se fina praviš
Misliš da si pobedila
Pa pobedu svoju slaviš
Od mene se sada kriješ
Bežiš kao kukavica
Ti od sada pa zauvek
Nisi moja drugarica
Meni nije bilo teško
Svakog dana biti s tobom
Moje srce plemenito
Ti napravi svojim robom
Nemaš časti nit poštenja
Ti govoriš samo laži
Nemaš ljudskog poverenja
Daj istinu jednom kaži
Ja ni sada ne verujem
Da si mogla takva biti
I zato ću ovog časa
Prestat gorke suze liti
Tebe majka nagovori
Da od mene sada bežiš
Te kada se mi sretnemo
Ti na nene ko pas režiš
Ti pogano srce imaš
S mržnjom gledaš moje suze
Tvoja majka – još je gora
Od mene te ona uze
Zašto sliku pocijepa
A uze mi i vlat kose
Sad parčiće slike tvoje
Po livadi vjetri nose
Znaš li šta su osećanja
LJubav, radost i veselje
Ponos ugled i poštenje
To će biti tvoje želje
Kolika je tvoja mržnja
Moja ljubav još je veća
U životu ti nikada
Nećeš znati šta je sreća
Dali dete svoje voliš
Kako ćeš miu ljubav dati
Tisi mržnjom zadojena
Čovečanstvo što ne pamti
Pa od sada kad me vidiš
Ni blizu mi ne prilazi
Zar voljenom ovom zemljom
Jedna pogan – ko ti – gazi
Eto tako, ja sad idem
I još jedno ja ti velim
Svaku sreću u životu
Od sveg srca tebi želim
Kako tebi i tvojima
Nek vassreća uvek prati
Ja za tebe nekada sam
Bila spremna – život dati.
To joj reče, pa ućuta
I za pozdrav – ruku dade
Iz očiju njenih tužnih
Na ruku joj – suza pade…
Tada mlađa glavu diže
I tvrdijem glasom rece
Ne laprdaj nego idi
Neću ovde čekat veče
Nešće ruku da joj pruži
Testarijoj nruka pade
Te u sebi tad pomisli
Zbogom, zbogom – podli gade…
Moju ruku nešće primit
To je pozdrav – svima znani
Tako0 rade u životu
KUKAVICE I – POGANI……
[/one-half]
