Vraneške priče 1

Ovde na ovoj stranici prikazat ću jednu moju priču.
Ovo je njena prva objava uopšte, ovako javno. Inače sve moje radove ste mogli naći u knjizi:
„Priče iz Vraneske doline“
MIROVI KOSAČI – MOBA
(U DUGOJ NJIVI – ZASEOK SVINJKA)
PRIČA II.

Mrak polako nestaje ispred zore koja lagano dolazi.Nad Dugom Njivom i Papama rađa se novi dan….U staroj kući čakmari,u sobi povise izbe gde su bila spraćena goveda i Mirov konj dorat, čuje se glasno hrkanje gazda Mira i njegove žene Zorke. Pijevci su poodavno najavili zoru, a malo zatim začu se rzanje Mirovog Dorina koji je svom gazdi najavio dolazak novoga dana.Odjednom hrkanje prestade te se začu škripanje drvenog kreveta i šuškanje slamnice napunjene tvrdom kukuruzovinom. Skoči Miro iz dubokog sna te izađe u portik gde na bose noge natače skorele opanke od učinjene krmeće kože i kroz maleni prozor bez stakla pogleda dolje niza Svinjku dali mozda dolaze kosači koje je juče unajmio da mu pokose nepregledne livade, koje se prostiru odavde pa sve dolje niz Dugu Njivu do rijeke Ljuboviđe te još i dalje… Sudeči po vedrom i svetlom nebu – dan će biti sunčan i vreo, baš onakav kakav i treba da bude jer sijeno treba da se što prije osuši dok ga kiša ne uhvati. Plaši se Miro kiše ko ovca vuka i sve boga moli da uhvati sijeno bez kapi kiše…

Igrice

OVO SU STRANICE ZA IGRICE I ZABAVU.

IZABERITE KATEGORIJU IGRICE I OTVORITE JE.

IZABERITE IGRICU I – UŽIVAJTE.

Jabučno

Ovo je članak oJabučnu

Ovo je moj dom…

У насељу Јабучно живи 79 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (38,2 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 36 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89. Jabučno se deli na dva dela, donje i gornje jabučno. Ispod njega protiče bistra i hladna rečica LJuboviđa, koja je nekada bila prepuna ribom. Pastrmka, Mladica, Lipljan, Mrena….

POŠTOVANI ČITAOČE !
Redove koje ćeš (možda) ovde čitati su ISTINITI – I baš sve ovo je DIO PROŠLOSTI. Surove stvarnosti i dešavanja u danima moje mladosti, su moja sudbina u koju bih se rado vratio.
Nebih ja da ovde nekoga gnjavim svojim pričama iz nekog inserta moga živorta . ali ako se desi da pročitate makar i mali deo ovoga, onda vas sve koji budete čitali MOLIM DA OSTAVITE SVOJ KOMENTAR, (IZ KNJIGA „PISCI IZ VRANEŠKE DOLINE)

KUĆA

STARA KUĆA – KROV JOJ ŠUPALJ
PA KROZ NJEGA KIŠA CURI
MOJ OTAC JE NEVESEO
PA U NJEGA ZURI

S TAVANICE MALTER PADA
ZIDOVI JOJ KRIVI
U TOJ MALOJ TROŠNOJ KUĆI
MORA DA SE ŽIVI

SAMO DVIJE SOBE IMA
I SKLONA JE PADU
MI MORAMO NOVU PRAVIT
SVI GAJIMO NADU

KADA ZIMI SNEG MAPADA
PA POČINJE DA SE TOPI
TAD KROZ PLAFON ,,POTOK,, VODE
PADA ZA VRAT – DUŠU POPI…

STALNO LONCE PODMEĆEMO
DOK SE PUNI NE NAPUNE
A OD SILNE VODURINE
NAD GLAVAMA – PLAFON TRUNE

DOSADILO SVIMA NAMA
DA NAM VODA ZA VRAT PADA
PRAVIT ĆE MO NOVU KUĆU
JEDINA JE NADA

MAJKA MI JE DOMAĆICA
ONA KUĆU SPREMA
OTAC MI JE ZEMLJORADNIK
KOJI PLATU NEMA

BRAĆA SU MI ZAPOSLENI
U FIRMAMA OBA RADE
ONI K NAMA NE DOLAZE
JER ,,NEMAJU KADE,, …

DINARA NAM NE DADOŠE
DA KUPIMO KORU HLEBA
NIKADA NAS NE PITAJU
DAL NAM NEŠTO TREBA…

NEGDE LJETA 73 – ĆE
MI POČESMO KAMEN VADIT
KONAČNO SE ODLUČISMO
NOVU KUĆU ĆEMO GRADIT

SVAKI DINAR OTAC ŠTEDI (Držali smo nekoliko grla krupne stoke (krave, i 2 vola)
ŠTO OD STOKE – ŠTO OD DRVA (Sječom i prodajom drveta u vrletima šumskim takođe se dolazilo do novca)
MI U BRDO OTIDOSMO
DA KOPAMO KO DVA CRVA…

I VADIMO LJUTI KAMEN
ISPOD ZEMLJE ŠTO SE KRIJE
ZAMAHNUSMO KRAMPOVIMA
NAS DVOJICA – LJUTE ZMIJE….

ODOLJEVA LJUTI KAMEN
UDARCIMA TEŠKOG BATA
VADITI GA TOLKO TREBA
DA NAM BUDE ZA DVA SPRATA

DORUČAK SMO ,,PRESKOČILI,,
A ZA RUČAK DVA KROMPIRA
SALATE JE NEŠTO MANJE
JEDNO TVRDO PARČE SIRA

NEMA BRAĆE DA POMOGNU
DA DONESU PARČE HLEBA
TEK ONDA ĆE ONI DOĆI
DA ODNESU ŠTA IM TREBA

SVE U NJIVI ŠTO IMAMO
NE PITAJU NEGO NOSE…
A LIVADE NEPREGLEDNE
NEĆE DOĆI DA POKOSE…

….ČITAV DAN SMO UDARALI
PO KAMENU – GOLOM SIVOM
TAKO NEŠTO POZELETI
NEBI MOGO – NIKOM ŽIVOM

KRVLJU KAMEN NATAPAMO
DLANOVI NAM PUNI RANA
MI MORAMO IZDRŽATI
VAKO KOPAT – SVAKOG DANA.

SA ZNOJEM SE KRV MIJEŠA
PA JOŠ VIŠE RANE PEKU
SVAKOG ČASA MI TRČIMO
NA OBLIŽNJU HLADNU REKU

DA U RECI OPEREMO
KRV SA RUKU I SA LICA
ČITAV DAN SMO MI KOPALI
BRAT SI BRATU – PO KOLICA…….

OD UDARCA – VATRA SEVNE
KAMENČIĆI SITNI LETE
NEMOŽ KAMEN ODLOMITI
OD STIJENE TVRDE – KLETE…

MALJEVI NAM NE POMAŽU
NI ĆUSKIJA OŠTRA – TEŠKA
KAD BUBREGE ODVALISMO
TAD VIĐESMO GDE JE ,,GREŠKA,,

MORAĆEMO DINAMITOM
ODLAMATI TEŠKE STENE
POSLE ĆE MO MALJEVIMA
LOMIT KAMEN GDE SU – ,,VENE,,

BAŠ NEKAKO U TO VREME
GRADILA SE BARSKA PRUGA – (Pruga – Beograd – Bar)
TE DINAMIT JA NABAVIH
U JEDNOGA MOGA DRUGA

DETONATOR I ŠTAPINE – (Kapisle i fitilj za paljenje)
I ,,VITEZIT,, ON MI DADE – (Vrsta eksploziva)
PRIPAZI SE KLETA STENO
PLATIT ĆEŠ NAM NAŠE JADE…

DANIMA SMO MI BUŠILI
U STENAMA BEZBROJ RUPA
KADA OVO EKSPLODIRA
PO BRDA ĆE DA ISČUPA…..

EKSPLOZIVOM ,,VITEZITOM,,
DO VRHA SU RUPE PUNE
KADA OVO EKSPLODIRA
DALEKO ĆE DA SE ČUNE….

SAOBRAĆAJ – ZAUSTAVLJEN (Zbog blizine puta Slijepač Most – Pljevlja)
DA NAM NEKO NE POGINE
KOLIKO ME GRLO NOSI
URLAO SAM – Č U V A J – M I N E.EEEEE .

DESET MINA JA UPALIH
PA U LUDI TRK SE DADOH
KILOMETAR OD TOG MESTA
KAD POBJEGOH – TEK TAD STADOH…..

ZAGRMEŠE EKSPLOZIJE
KO STRAVIČNI PUCNJI GROMA
KAMENA ĆE OVDE BITI
VEROVATNO ZA DVA DOMA…

ZALJULJA SE CRNA ZEMLJA
KO ZEMLJOTRES DA NAS STIŽE
IZ DALJINE JA SAM GLEDO
OGROMNI SE OBLAK DIŽE…

PODIŽE SE UNEBESA
OBLAK ZEMLJE I KAMENJA (Stravične eksplozije su odjekivale, a oblaci zemlje, prašine ,kamenja i
A PRAŠINA SUNCE SAKRI drveća su leteli u nebesa i padali svuda okolo nas ……)
POČE BRDO DA SE MENJA…..

KAMEN KAO KIŠA PADA
PO DRVEĆU – LOMI GRANE
ČEKALI SMO PAR MINUTA
DOK PADANJE NE PRESTANE…

BROJALI SMO EKSPLOZIJE (Prvo minersko pravilo da se ostane živ i jeste da se eksplozije tačno izbroje)
D E V E T IH JE BILO SAMO
JA SAM SVAKU ZAPALIO
TREBA D E S E T OBA ZNAMO…

JEDNA NAM JE ..ZATAJILA..
IZ ZAKLONA OTAC VIČE
ALI JA MU ODGOVORIH
DOSTA OČE – NEKA PRIČE…

SKOČI OTAC IZ ZAKLONA
ČUDAN PRIZOR TADA VIĐE
POLA BRDA BEŠE SAŠLO
SVE DO REKE LJUBOVIĐE…

A LIVADA PRED REKE
KAMENJEM JE ZATRPANA
MORAT ĆE MO NJU ČISTITI
BAREM JEDNO DVADES DANA.

I JA SKOČIH IZ ZAKLONA
PA KA BRDU KRENUH PRAVO
ZATAJELU MINU TRAŽIM
NAĆERA ME CRNI ĐAVO…..

TRI MINUTA NISU PROŠLA
OD POSLEDNJEG PUCNJA MINE
ZAČUH KRIKE SVOGA OCA
NE PRILAZI TAMO SINE…….

SVOJOM GLAVOM NE RAZMIŠLJAM
NO ME VUČE SUDBA NEKA
AKO MINA SAD OPALI
SVI VI ZNATE ŠTA ME ČEKA… ..

NA SAMO SAM MESTO DOŠO
IZ KAMENA ŠTAPIN VIRI
GLEDAM NJEGA KAKO GORI
B A R U T N I SE MIRIS ŠIRI……

KOSA MI SE UVIS DIŽE
JA BEŽATI NEMAM KUDA
U NOĆ MI SE DAN PRETVORI
ŠTA URADI GLAVO LUDA…

SAV UKOČEN GLEDAM FITILJ
BEZ IKAKVE BIJAH NADE
NA MENE SE BOG SMILOVA
JOŠ JEDAN MI ŽIVOT DADE

KO KROZ MAGLU TADA VIDEH
NEKA SILA ŠTAPIN GASI
NEKO KAŽE – NEMA BOGA
IMA – JER MI – ŽIVOT SPASI

A OTAC ME DOZIVAŠE
KO KROZ MAGLU VRISAK ČUJEM
VELIKI TI BOŽE HVALA
TEBI ŽIVOT JA DUGUJEM……

DRAGI ČITAOČE

 

Posle ovog događaja desio se još jedan kojeg ću opisati u naslovu G R A D NJ A i tu mi je sudbina poklonila život Ali krenimo redom.
Pošto smo držali dve, tri kravice, a imali smo i volove bez kojih nam život nebi bio ništa, pomoću njih zarađivali za život, otac je počeo da pravi saonice na koje smo tovarili i vukli kamen na samo mesto gradnje.
( GALONJA I ŠARONJA…. Stvorenja kojih se sa strašnom tugom sećam i koji su radili i slušali isto kao i razumna ljudska bića….sa njima sam – sam orao njive a oni su slušali svaku moju komandu…. Nažalost njih smo kasnije prodali Đorđiju Bulatoviću iz Papa….. Da dragi čitaoče, bas tom Đorđiju koji ja zidao prvu krečanu koja se nakon tri dana gorenja srušila i pretvorila u gomilu bezvrednog kamena…..Kamena koji se više ni za čega nije mogao koristiti… No i to je opisano u naslovu K R E Č A N A. I.
Postoji i naslov Krečana II. O kojoj ću ovde pisati…)
Da nastavim… Bila je to ogromna količina kamenja za koju smo mislili da če biti dovoljna. Ali nije bila… Bilo ga je svega za jedean sprat pa smo zato drugi sprat radili od blokova i drveta. Kuća se nalazi pored puta Slijepač Most – Pljevlja, pored same rečice Ljuboviđe u mestu zvanom Jabučno…Od Bijelog Polja je udaljena 17 km. Od Slijepač Mosta svega 6 a od malog mesta Tomaševo – samo 5 km…..

Pozdrav Milovane,

 

Po dogovoru, šaljem ti dokumneta o popisu domaćinstava koja su plaćala porez u Jabučnu 1913. godine. Obzirom da je štampana knjiga, nema potrebe da dostavljam originalna dokumenta za ostala mjesta..

(Miloš Vojinović, – istraživač i publicista).

Здраво, свете!

Добро дошли у Вордпрес. Ово је ваш први чланак. Измените га или обришите и почните са писањем!

Price u stihu

Da probam da i ja ispričam jednu – pa šta bude…

„D R U G A R I C E“

 

[one-half-first]

Sudbine su ljudske čudne
Asvijet je jako mali
Sastase se dvije žene
Sudbina se s njima sali
Čim se one ugledaše
Prijateljstvo nasta pravo
No im sreću kvari neko
Po imenu – crni đavo
Đe bas mene pronađoše
Da opišem šta je bilo
Ja pisati neumijem
Trebat će mi – sreće kilo
Zakleše se jedna drugoj
Da se lagat nikad neće
I da nikad u životu
Neće slusat – lice treće
Šta god kažu jedna drugoj
Istina će uvek biti
I sve što se njima desi
Jedna drugoj nece kriti
Kad sastanak zakazuju
Radosti im nema veće
Živele su u ljubavi
I vrhuncu svoje sreće
U početku behu srećne
Prijateljstvo nema mana
Te u sreći i radosti
Provedoše – mesec dana
Rešile su jednog dana
Drugarice dobre, prave
Familije svoje hoće
Jedna drugoj da predstave…
Jednog ranog popodneva
Jedna od njih na put kreće
Taj dan nikad u životu
Zaboravit ona neće
Svo jutro se ona sprema
Te napokon ona krenu
Sva radosna i presrećna
Da u pozna , majku njenu
Pa kada se upoznaše
Kafu piju i govore
Svakakvije tema ima
Vode duge razgovore…
Te kada se ispričaše
Krenuti se kući mora
Jednoj od njih sutra dan će
Najtužnija svanut zora
Dva puta su toga dana
Jedna drugoj riječ dale
Da se drugog dana nađu
Kod stanice jedne male
Dođe danak za rastanak
Jedne nema – druga dođe
Ćekala je nevesela
Dok popodne celo prođe
Od tad prođe 2 – 3 dana
Drugaricu duša peče
Pa se reši da je pita
Što je slaga ono veče
,,Iskreno“ ću tebi reći
Bolio me stomak, drugo
Izato te to popodne
Niusam mogla čekat dugo
Poverova ona odmah
Od sreće se izgrliše
Jedna od njih i ne sluti
Tu ljubavi – nema više
Istina je ovo živa
Čuj voljeni čitaoče
Nesta starog ,,prijateljstva“
Te kod druge – mržnja poče
Poče mlađa da govori
Ja dolazit više neću
Šta će meni tvoje društvo
Jasam našla ljubav veću
Svakako si ti starija
Ja muškarce volim mlade
Ja starije odmah teram
Nek se mlađi sa mnom slade
Ja kod kuće dete imam
Udata sam žena mlada
Za čoveka ljubomornog
Zadaje mi mnogo jada
Užasno je ljubomoran
Života mi sa njim nema
On od kuće noću beži
Ali to je druga tema
No te molim da mi sutra
Moja pisma ti doneseš
I sličicu sa venčanja
Da sa sobom ti poneseš
Sve što imaš ti mi vrati
Nemoj da ti šta ostane
Jer će nekad u životu
Da ti budi stare rane
Vrati meni i vlat kose
Što na bluzu same pade
Tako nešto u životu
Prijatelji pravi rade
Užasnu se drugarica
Zar je ovo ona žena
Od njene je drugarice
Ostanula samo – sjena
Te sutradan njoj donese
Sve što joj je ova dala
Pisma pruži  – dlan otvori
Kad na njemu – dlaka mala
Kad joj ,,druga“ dlaku viđe
Na njezinoj maloj šaci
Ludački se ta nasmeja
Te na zemlju dlaku baci
Ne prestajuć da se smije
Iz ruke joj pisma uze
Anjezinoj drugarici
Potekoše gorke suze…
Kada pisma ona razvi
I u njima sliku viđe
Sa mržnjom je gledajući
Drugarici svojoj priđe
Urukama pisma drži
Te ih gužva – te ih cepa
Među njima nalazi se
Jedna mala slika lepa

[/one-half-first]

[one-half]

Kad starija ovo viđe
Da sa slikom ova radi
Zaplaka se ko siroče
Što joj živoj srce vadi
Starijoj je sada žao
Što joj mlađa sliku uze
Niz lice joj njeno lepo
Potekoše gorke suze
Sa tugom se ona bori
Užasnuto njeno lice
Pa kroz suze progovori
Sad me slušaj drugarice
Dali imaš dušu ljudsku
Ili srce zmije – kobre
Dal se sećaš da smo nekad
Drugarice bile dobre
Ja ti pomoć svaku nudih
Ko dasam ti sestra bila
I od tebe drugarice
Nikad ništa nisam krila
Dok smo bile drugarice
Falilo ti ništa nije
Ti znaj da je moje srce
I sad isto kao prije
Ove reči dobro pamti
Što posiješ to ćeš brati
Bog će tebi jednog dana
Moje suze da naplati
Ja te nisam naterala
Da drugarstvo meni vraćaš
Tražila ti nisam ništa
Ti mi mržnjom sve to plaćaš
Tisi sama odlučila
Da prijatelj moj ćeš biti
A ja nisam ni slutila
Šta će mene zadesiti
Znam , neće ti biti žao
Što mi srcu stvori ranu
Da me večno ona boli
I po noći, i po danu
Ti voljeti neumiješ
Niti ljudsko srce imaš
A muškarca kada vidiš
U društvo ga rado primaš
Zbog čega se name ljutiš
Ni danas mi nije jasno
Budi čovek – sve mi reci
Zašto kriješ – reci časno
U oči me ti ne gledaš
A mnogo se fina praviš
Misliš da si pobedila
Pa pobedu svoju slaviš
Od mene se sada kriješ
Bežiš kao kukavica
Ti od sada pa zauvek
Nisi moja drugarica
Meni nije bilo teško
Svakog dana biti s tobom
Moje srce plemenito
Ti napravi svojim robom
Nemaš časti nit poštenja
Ti govoriš samo laži
Nemaš ljudskog poverenja
Daj istinu jednom kaži
Ja ni sada ne verujem
Da si mogla takva biti
I zato ću  ovog časa
Prestat gorke suze liti
Tebe majka nagovori
Da od mene sada bežiš
Te kada se mi sretnemo
Ti na nene ko pas režiš
Ti pogano srce imaš
S mržnjom gledaš moje suze
Tvoja majka – još je gora
Od mene te ona uze
Zašto sliku pocijepa
A uze mi i vlat kose
Sad parčiće slike tvoje
Po livadi vjetri nose
Znaš li šta su osećanja
LJubav, radost i veselje
Ponos ugled i poštenje
To će biti tvoje želje
Kolika je tvoja mržnja
Moja ljubav još je veća
U životu ti nikada
Nećeš znati šta je sreća
Dali dete svoje voliš
Kako ćeš miu ljubav dati
Tisi mržnjom zadojena
Čovečanstvo što ne pamti
Pa od sada kad me vidiš
Ni blizu mi ne prilazi
Zar voljenom ovom zemljom
Jedna pogan – ko ti – gazi
Eto tako, ja sad idem
I još jedno ja ti velim
Svaku sreću u životu
Od sveg srca tebi želim
Kako tebi i tvojima
Nek vassreća uvek prati
Ja za tebe nekada sam
Bila spremna – život dati.
To joj reče, pa ućuta
I za pozdrav – ruku dade
Iz očiju njenih tužnih
Na ruku joj – suza pade…
Tada mlađa glavu diže
I tvrdijem glasom rece
Ne laprdaj nego idi
Neću ovde čekat veče
Nešće ruku da joj pruži
Testarijoj nruka pade
Te u sebi tad pomisli
Zbogom, zbogom – podli gade…
Moju ruku nešće primit
To je pozdrav – svima znani
Tako0 rade u životu
KUKAVICE I – POGANI……

[/one-half]

Galerije filma

Mirko Raković: Od šarulje do goluba - Šta me snađe ljudi moji!!!

DEO I
DEO II

U NASTAVKU: AMATERSKI FILM MILOVANA RAKOVIĆA.

ODOLJE 2016 ZIMA 2014. SEĆANJA 2
POPIJ, POPIJ... SEĆANJA... UNUKIN ROĐENDAN

Vesti uz kafu

Aliquam ultrices lectus ac eros interdum, in lobortis tellus semper. Etiam sollicitudin laoreet consequat. Proin in vulputate risus. Maecenas maximus rhoncus tellus, nec condimentum nisi condimentum et. Nam tincidunt ac odio eu hendrerit. Etiam quis mollis leo, in fermentum neque. Nulla eget augue ullamcorper, imperdiet elit lacinia, imperdiet est. Donec at sapien metus. Curabitur tincidunt, neque id feugiat pretium, nunc massa sollicitudin dolor, eget blandit ligula ipsum sed ipsum. Vestibulum fringilla porta erat a sodales. Phasellus tristique purus suscipit pulvinar pellentesque. Duis lacinia a ex in efficitur. Nulla nec magna nisl. Morbi sit amet iaculis dui. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit.